Шта је политичка мафија

Страначке скупине су интересне групе које злоупотребљавају срушену државу

Дефиниција политичке мафије у Србији

Током претходних 26 година кризе и ратова, политика у Србији је преживела преокрет из једнопартијској система у мафијашки плурализам. Током деведесетих година владајућа дикатура је подстакла раздор у опозицији, створила бројне станке, инфилтрирала их путем криминалаца и тајних државних служби, чиме су све странке постале полуге укупне политичке игре. И данас је политичка сцена загађена истом болешћу - на сцени су десетине странака, где већина нема никакав програм за Србију, већ је њихов разлог постојања корупција. Оне су ту да би учествовале у подели државног колача - послова, новца и утицаја. У овоме учествују све странке - довољно је рећи да се поштени људи стиде и беже од политике, а политичке странке су препуне непоштених, неваспитаних и необразованих. Странке су се усталиле у овoм систему. Иако постоји привидна игра за подршку гласача, све време, све странке учествују у власти - на локалном нивоу, кроз скупштину, кроз приступ имовини Републике Србије. Ниједан политичар није ухапшен током претходних 26 година криминала које је инспирисала управо криминална политика. Ово је тако и поред убистава, ратова, уништења многих живота, осиромашења и пљачке. Политичари штите једни друге - и ово је поново одлика мафије. У Србији, једној од најсиромашнијих земаља на свету, главна привредна грана је управо политика. Политика запошљава преко 200.000 људи, који нас годишње директно коштају око 2 милијарде евра. Кроз корупцију, крађу, криминал, злоупотребу државне имовине, кочење друштвених промена, цена политике је додатних 4 милијарде евра годишње, тј. укупно око 6 милијарди евра или 25% годишњег друштвеног производа Србије.

Цена окупације од стране политичке мафије се може упоредити са Турском владавином, или са Немачком окупацијом током Другог светског рата. Све странке здушно учествују у овој политичкој игри и окупацији, од Вучића као тренутног господара до Јовановића.

Нерешене политичке афере

Никада ниједна политичка афера није решена у Србији, нити је ухапшен иједан српски политичар. Свака од тих афера је доказ снаге и постојања политичке мафије: СПС режим, Слободан Милошевић: Убиство Ивана Стамболића и Славка Ћурувије, атентати на Драшковића, Пљачка државе, Хиперинфлација, Крађе и рекет током деведесетих, Криминализација и Тајкунизација, Ратови, Језда и Дафина, Слободан Милошевић, Мира Марковић, Ивица Дачић - Кофер, ДСС-ДС: Безбедносне архиве, Убиство Зорана Ђинђића, Убиство гардиста, СНС, Александар Вучић: Савамала, ЈАТ, Београд на води, Ветрењаче, Преврат у Црној Гори, Атентат, Све власти: Финансирање странака, Контрола медија, Криминал и тајне службе.


Разоран утицај Политичке мафије на развој друштва

Политичка мафија има разоран утицај на развој целопуног друштвеног ткива

Целокупно друштво је подређено политичкој мафији. У том смислу се одиграва психолошка битка са целим народом путем корумпираних и лажљивих медија под контролом странака, потпиривањем мржње међу нама у држави као и са свим суседним народима. Народу се нуди јефтина светска политика, ради залуде и разоноде. Истовремено сви државни новци се дају неспособнима и корумприранима - што тера све способне да беже из земље. Они који остану су суочени са немогућношћу решења основних животних потреба. То је потом узрок многих сукоба који се преносе на друштвене заједнице, шире и уже породице, и доносе убиства и самоубиства по којима је Србија постала међу водећим земљама. Очигледна последица је да годишње из Србије нестају цели градови људи.

Држава где се поштени стиде

Српско политичко уређење погодује криминалцима, док се таквог уређења поштени стиде

Криминалац може да добије правду у Србији, правосуђе му и није ни потребно. За разлику од криминалца, поштен човек не може да добије правду, политизирано правосуђе ће га опљачкати и вући за нос. Криминалац је на слободи у Србији. Поштен човек је у рукама политичких окупатора.


Упитај се и сам...

Да ли се и ти стидиш српске политике?
Познајеш ли политичара који није лажов?
Знаш ли за неку решену политичку аферу?
Може ли Србија да плаћа толику политику и толике политичаре?
Да ли ти је лично познат пример политичке корупције?
Да ли те је стид док гледаш српску народну скупштину?
Слажеш ли се да данас само најгори раде у српској политици?
Да ли се српске странке понашају као интересне групе?
Да ли се и теби чини да су криминалци преотели демократију?
Колико још можемо овако?
Да ли је ово уређење будућност за тебе и твоју децу?

Промене

Велике промене се не догађају саме по себи, прерастањем једног система у други. Оне се догађају ломљењем окова и успостављањем нових односа.

Упореди Алтернативну и постојећу скупштину

Алтернативна народна скупштина Србије

  1. 12 посланика
  2. Без запослених
  3. Бесплатна скупштина
  4. Без имунитета
  5. Образовани и поштени
  6. Васпитани и вредни
  7. Нису представници интересних група
  8. Цена скупштине: 0 динара

Алтернативна држава Србија

  • Поштена, једноставна и јефтина Скупштина
  • Држава поштења и људских начела
  • Поштен човек да се поноси
  • Најбољи су у политици
  • Рад је ослобођен
  • Корист од уређења већа од цене

Народна скупштина Србије

  1. 250 посланика
  2. 1000 запослених
  3. Велике плате и имунитет
  4. Бесплатна храна, секретарице, возачи, кола, трошкови
  5. Представници страначких интересних група
  6. Необразовани и некултурни
  7. Култура нерада и марифетлука
  8. Цена скупштине (без посланика): 50м евра годишње

Постојећа држава Србија

  • Скупа и лажна скупштина
  • Држава која подржава лаж и криминал
  • Поштен човек где се стиди
  • Најгори су у политици
  • Рад је роб нерадницима
  • Цена државног уређења: 25% друштвеног производа

Искажи своја начела

Јави се

Србија не припада политичкој мафији. Стотинама година се наш народ бори за бољу земљу. Имамо право на боље.

Иза нас су бројни светли примери хиљаде и хиљаде људи, знаних и незнаних. Они нам дају снагу и храброст. Одговорни смо према њима, колико и према својој деци.

Споменик Николи Тесли
Бранислав Нушић
Михајло Пупин
Исидора Секулић
Вељко Петровић
Лукијан Мушицки
Михајло Петровић Алас
Растко Петровић
Драгутин Илић
Меша Селимовић